На Педагошком факултету у Сомбору, 24. октобра, у спомен-соби Норме и Препарандије приређена је трибина посвећена стогодишњици ослобођења Краљевине Србије у Великом рату, на којој је говорио историчар проф. др Саша Марковић. Он је овај важан историјски догађај приказао са војног и геополитичког аспекта. Ово предавање уједно је и увод за трибину о ослобађању Војводине од аустријске власти и присаједињењу Краљевини Србији која ће бити организована у новембру.

Говорећи о ослобођењу Краљевине Србије од војних снага Централних сила са војног аспекта, професор Марковић је дао исцрпну анализу пробоја Солунског фронта, који је отпочео 15. септембра 1918. године. Српска војска је била пребачена на Солунски фронт са острва Крф, а њој су се придружили добровољци који су највећим делом долазили са простора Сједињених Америчких Држава. Добровољце је прикупљао наш велики научник Михајло Пупин. Професор Марковић је истакао чињеницу да је Солунски фронт за српску војску имао пресудан значај, и да је она била највише мотивисана за његов пробој. Док су савезничку војску чиниле мултинационалне војне формације (српска, француска, енглеска, грчка, руска, чешка, италијанска), трупе Централних сила представљала је углавном бугарска војска, јер је штитила границе своје државе. Под командом врховног комаданта савезничких армија Луја Франше д' Епера извршен је пробој Солунског фронта и закључен је уговор о капитулацији бугарске војске. Од аустријске војске и немачке армије Краљевина Србија била је ослобођена до 1. новембра, а Немачка је 11. новембра 1918. године потписала примирје. По речима професора Марковића, стратешки пробој Солунског фронта допринео је убрзању краја Првог светског рата.

Геополитички аспект овог догађаја много је комплекснији, јер је свака држава штитила своје интересе, рекао је професор Марковић. Након Првог светског рата прихвата се идеја Александра I Карађорђевића да се Срби, Хрвати и Словенци уједине у нову државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Пројекат југословенске идеје Краљевина Србија прихватила је Нишком декларацијом још децембра 1914. године, а највише разумевања за стварање југословенске државе имао је амерички председник Вудро Вилсон. Након атентата на краља Александра пројекат југословенства је нестао.

Професор Марковић је рекао да је Краљевина Србија у Првом светском рату имала много људских жртава, а демографски удар је био толики да се нисмо опоравили до данас. На самом крају, проф. др Саша Марковић закључио је да обележавање овог датума и подсећање на страхоте рата има за циљ да се избегне рат као начин комуникације међу народима, а Педагошки факултет у Сомбору као мисионар хуманости мора на то да укаже.

IMG 4164

IMG 4176

IMG 4188

IMG 4206

IMG 4218

IMG 4220