У оквиру циклуса јавних предавања „Каирос“, у среду, 7. новембра, у спомен-соби Норме и Препарандије проф. др Данијела Петровић-Граовац одржала је предавање на тему „Вакцине – мисконцепција или прекретница у медицини?“ Проф. др Слободан Саџаков, организатор и модератор ових предавања, подсетио је присутне да се овакве трибине одржавају већ другу школску годину са циљем да се неки актуелни проблем из одређене области представи и осветли на научни начин.

На самом почетку свог излагања проф. др Данијела Петровић-Граовац истакла је чињеницу да су заразне болести „кројиле“ људску историју узрокујући нестајање читавих народа, као што су Астеци и северноамерички Индијанци. Навела је податак да су у 14. веку заразне болести усмртиле половину европске цивилизације, и да су данас водећи узрок смрти у многим неразвијеним земљама Африке, Азије и Јужне Америке. Такође, рекла је да су деца најугроженија категорија. Професорка Петровић-Граовац се потом осврнула на начин функционисања нашег имуног система који нам помаже да се боримо против заразних болести. Причајући о имунитету, рекла је да он може бити природни, али и вештачки, који се постиже вакцинацијом. Затим је приказала календар вакцинације уз напомену да се он мора испоштовати. Када је реч о заразним болестима за које не постоје вакцине, она је навела сиду и хепатитис ц. За вирус инфлуенце А (шпанска грозница), који се појавио крајем Првог светског рата 1918. године, и за неколико месеци усмртио преко 30 милиона људи, успешно је развијена вакцина. Такође, против вируса који изазивају хепатитис б, беснило и туберкулозу постоје вакцине. Говорећи о најчешћим дечјим заразним болестима, она је навела да су најконтроверзније вакцине ММР (мале богиње, заушке, рубеоле) и DTP (дифтерија, тетанус, велики кашаљ).

Када се прича о вакцинама, увек се намеће питање да ли се ради о мисконцепцији, истакла је професорка Петровић-Граорац. Још од 19. века и самог настанка вакцина, постојала су и удружења која су се противила имунизацији, тј. вакцинацији. Наиме, свака вакцина има конзервансе, а у честој употреби је био продукт на бази живе који је довођен у везу са аутизмом. Научним студијама никада није утврђена та спрега, али је америчка Агенција за храну и лекове (FDA) препоручила његово уклањање и замену са продуктима на бази алуминијума. Она је навела чувену Вејкфилдову студију која је покренула читаву лавину везану за ММР вакцину и наводе да изазива аутизам, а која је била лажна. Због чињенице да је била објављена у реномираном медицинском часопису „Лансет“ 1998. године, њене последице се могу видети и данас. Вакцине, као и било који други медицински препарати имају нежељене ефекте, који могу бити локалног (црвенило, оток, бол) или системског (повишена температура) карактера. Професорка Петровић-Граорац је рекла да се мора обратити посебна пажња када су у питању групације људи за које вакцине имају контраиндикације. На пример, дете које је тренутно болесно, не може да прими вакцину. Аргументација антивакцинашког покрета је да имају право на слободу избора. Међутим, професорка истиче да се тиме урушава колективни имунитет, а нечије право слободе избора може да иде само дотле док не угрожава туђе право на жељу да буде заштићен од заразних болести. Треба да мислимо о колективу, а не само о себи, закључила је проф. др Данијела Петровић-Граорац.

IMG 4229

IMG 4238

IMG 4226

IMG 4224

IMG 4223

IMG 4222