У четвртак, 20. децембра, на Педагошком факултету у Сомбору одржана је панел дискусија на тему „Српско-амерички односи од Вилсона до Трампа“. Предавачи су били доц. др Милош Петровић са Државног факултета у Новом Пазару, мр Драган Живојиновић и МА Марко Дашић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Предавање је одржано у оквиру истраживачког пројекта „US – Serbian Relations: How to Use History for a Better Future?“,у реализацији Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе и Центра за студије САД Факултета политичких наука, уз подршку Амбасаде САД у Београду. Главна тема ове дикусије био је однос између Србије и САД за време администрације Вилсона, Трумана и Трампа, а модератор је био проф. др Михаел Антоловић.

У уводном излагању доц. др Милош Петровић говорио је о периоду српско-америчких односа када је на челу Сједињених Америчких Држава био Вудро Вилсон. Он је дао анализу околности у Првом светском рату које су довеле до уласка САД у рат на страни Савезника, као и њену важну улогу приликом пробијања Солунског фронта. Доцент Петровић истакао је чињеницу да је српска застава једина у историји која се, поред америчке и француске, вијорила над Белом кућом на Видовдан 1918. године. Као прекретницу у историји 20. века доцент Петровић навео је говор Вилсона који је одржао 8. јануара 1918. године пред Конгресом САД, а који је познатији као говор „Четрнаест тачака“. У тачки 11 наводи се да окупиране територије треба вратити Србији и обезбедити јој слободан и сигуран приступ мору. На самом крају, доцент Петровић је рекао да су у том периоду односи између Србије и САД били на врло високом нивоу, да је Вилсон дао моралну и финансијску помоћ српском народу у борби за ослобођење, и подржао формирање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Мр Драган Живојиновић се осврнуо на период после Другог светског рата када је председник САД био Хари Труман. Мр Живојиновић је најпре упознао присутне са Трумановом биографијом и начином на који је постао председник САД. Говорећи о времену док је Труман био председник, он је навео све важне догађаје који су имали значај за америчку спољну политику: капитулацију Трећег рајха, атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија, оснивање Уједињених нација, Маршалов план о обнови Европе, стварање савеза НАТО и Корејски рат. Између осталог, Живојиновић је рекао да су САД и Југославија постале стратешки савезници након Титовог разлаза са Стаљином, а идеолошке разлике које су биле велике стављене су у други план зарад истих интереса. Такође, навео је да су педесетих година 20. века САД пружале Југославији војну, економску и културну помоћ.

Говорећи о актуелном америчком председнику Доналду Трампу, МА Марко Дашић рекао је да је његова победа на изборима донела велики потрес у америчком политичком систему. Дашић је истакао да анализирање карактера личности и политичких вештина Трампа измичу свим алатима које наука о међународним односима ставља на располагање. Као важну новину у управљању администрацијом једне од највећих сила данашњице, он је навео померање средишта спољно-политичког одлучивања, али и имплементације спољне политике САД ка Белој кући, односно ка председнику. Као прву „жртву“ Трампове спољне политике Дашић је навео мултилатерализам, односно вишестрану дипломатију, јер се он ослања на билатералне односе. Када је у питању однос Трампове администрације према региону Западног Балкана, између осталог, тежи се и решавању проблема Србије на начин да се потпише свеобухватни споразум о консолидацији између Београда и Приштине, закључио је Дашић.

IMG 4287

IMG 4291

IMG 4295

IMG 4296

IMG 4302