Историјат Библиотеке

У двовековној историји до данас, Библиотека Препарандије је имала низ прерастања сопствених почетака, те заузима кључно место у историји српског библиотекарства и сведочи о уздизању најстарије Српске учитељске школе – сомборске Препарандије.

Библиотека школе, која је прешла под окриље Педагошког факултета у Сомбору, основана је 1817. године, захваљујући залагању Уроша Несторовића, непосредно после пресељења Краљевског педагогијума народа илирског (школе) из Сентандреје у Сомбор. То је дакле, после библиотеке Гимназије (1791) и библиотеке Богословије (1794) у Сремским Карловцима, најстарија српска библиотека сачувана до данас.

Преко Високог краљевског већа у Угарској издат је царски декрет 2. јуна 1817. године, којим је званично основана Bibliothecae nationali Serbicae — Народна српска библиотека у сомборској Препарандији.

Примаран задатак библиотеке је био да прикупи књиге, уџбенике и школску лектиру како би били на располагању ученицима Препарандије. Позиву Наставничког већа за попуњавање фонда библиотеке одазвали су се Матица српска, Српско банатско намесништво, Угарска дворска канцеларија, а касније и прве српске књижаре.

Значајно место у увећању фонда заузимају и угледни грађани: Вук Караџић приложио је примерак Српског рјечника, породица Атанацковић даровала је 168 књига, препарандијски професори Василије Булић (даровао 48 књига), Димитрије Исаиловић, Урош Несторовић, школски саветник Ђорђе Натошевић и многи други.

Посебан део библиотечке грађе представљају школски годишњи извештаји (1862–1914), као јединствен запис у којима је исцрпно представљен целокупан школски живот. Извештаји су доносили детаљне спискове наставника, њихове биографије и предмете које су предавали, као и тачне податке о броју и успеху ученика, по годинама. Школски извештаји су били посвећени наставним програмима, финансијским извештајима, белешкама о излетима и школским свечаностима и раду школске библиотеке, те важе за један од најважнијих примарних извора образовања и културе.

Библиотека је 1853. године располагала са 400 претежно латинских и славеносербских књига (према наводима Николе Вукићевића), да би се 1854/55. године број књига повећао на око 700. Током наредних година фонд се непрекидно увећавао, те је 1863. године располагао са 2830 публикација, а 1893. године са 4200.

Књиге које су набављене до 60-тих година 19. века, вођене су као „Стара књижница", а којој је као посебно одељење прикључена „Мразовићева књижница". Изградњом нове школске зграде, 1863. године у порти Светођурђевске цркве, библиотека добија нови простор, а њен фонд постаје део „Нове књижнице", да би се приликом каснијег пописивања обе интегрисале у јединствену „Школску књижницу" (библиотеку). Тадашњи српски патријарх Георгије Бранковић, у јесен 1895. године свечано предао ново школско здање, названо Препарандија, на употребу ђацима и наставницима мушких одељења Српске учитељске школе. У склопу нове школске зграде предвиђена је и просторија за библиотеку. Библиотечки фонд је 1897. године обогаћен поклоном српског краља Александра Обреновића — једним од 300 примерака фототипског издања „Мирослављевог јеванђеља".

Почетком 1963. године завршена је нова, велика наменска зграда за Учитељску школу, у којој библиотека проналази своје место до данашњих дана.

Данашња Библиотека Педагошког факултета у Сомбору, као баштиник наслеђа Библиотеке сомборске Препарандије, сведочи о упорној тежњи да културне и просветне прилике пронађу прави пут ка образовању и културном препороду српског народа.

Литература

• ◦ Макарић, Р. (1965). Сомборска учитељска школа у периоду Николе Ђ. Вукићевића. Нови Сад: Матица српска.
• ◦ Степановић, М., Степановић-Милошев, С. (2014). 200 година српске Препарандије у Сентандреји и Сомбору: Зборник са Научне конференције са међународним учешћем Сомбор, 22–23. децембар 2012. г. Сомбор: Педагошки факултет.