Упутство за ауторе

Шта часопис објављује#

Часопис Норма објављује оригиналне научне, прегледне и стручне чланке, научне критике, полемике, библиографске студије, као и приказе публикација из области педагогије, дидактике, методика разредне и предметне наставе, науке о књижевности и библиотекарства.

Слањем рукописа, аутори гарантују да он представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда, што га искључује из даљег разматрања за објављивање у часопису. Рад који је већ био објављен у неком часопису или понуђен за објављивање у некој другој публикацији не може бити прештампан у часопису Норма. Након пријема радa уредништво доноси одлуку о томе који радови улазе у процес рецензирања.

Ради спречавања плагијата радови који улазе у процес рецензирања подвргавају се провери уз помоћ система iThenticate/CrossRef у оквиру сервиса СЦИндекс Асистент. Након провере, сваки рад оцењују два рецензента. Часопис Норма примењује двоструко слепу рецензију. Након рецензирања, одлуку о објављивању, корекцији или одбијању рада, доноси редакција.

Часопис Норма се издаје у режиму тзв. отвореног приступа. Допуштено је да се дело копира и дистрибуира у свим медијима и форматима, да се прерађује, мења и надограђује у било које сврхе, укључујући и комерцијалне, под условом да се на правилан начин цитирају његови првобитни аутори, постави линк ка оригиналној лиценци и назначи да ли је дело измењено. Корисници су при томе дужни да наведу пун библиографски опис чланка објављеног у овом часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), као и његову DOI ознаку.

Достављање радова#

Рукописи се достављају путем онлајн система за уређивање часописа развијеног од стране Центра за евалуацију у образовању и науци (ЦЕОН). Приступ и регистрација за овај сервис врше се преко странице АСИСТЕНТ ↗ (отвара се у новој картици). Регистрација и постављање рукописа у овај систем врши се у неколико једноставних корака (који су укратко објашњени у упутству за Асистент). Изузетно, могуће је рукописе доставити и директно на мејл редакције: norma@uns.ac.rs ↗ (отвара се у новој картици).

Текстови треба да буду писани фонтом Times New Roman, величина слова 12 pt, проред 1.5, са маргинама од 2 cm са сваке стране. Табеле и дијаграми наводе се у самом раду. Табеле и графикони су саставни део рада, док се слике достављају у високој резолуцији (најмање 300 dpi) као засебан фајл, при чему се у самом тексту, римским бројевима, јасно означава место на коме оне треба да се налазе. Користити АПА 7 стил цитирања и навођења референци.

Уз све врсте радова доставља се превод наслова, сажетка и кључних речи на енглески језик (за приказе само наслов). Уколико је рад писан на енглеском језику ове елементе треба превести на српски језик.

Језик рада#

Радови се објављују на српском или енглеском језику. Радови на српском језику објављују се на екавском или ијекавском књижевном наречју, ћириличним писмом, односно латиничним уколико аутор инсистира на томе. Аутори су дужни да се придржавају савременог правописа.

Дужина рада#

Комплетан рад (основни текст рада, списак референци, као и сажетак и кључне речи, укључујући и њихове преводе) требало би да буде дужине до 35.000 словних знакова, рачунајући и празна места. Редакција задржава право да објави и радове који премашују предвиђени обим, уколико то захтева поступак научне елаборације садржаја.

Анонимизација рукописа#

Ради очувања анонимности рецензентског поступка, анонимизовани рукопис не сме садржати имена аутора, афилијације, податке о пројекту, захвалницу или друге информације на основу којих се може утврдити идентитет аутора. Такође, аутори треба да уклоне и идентификационе податке из својстава електронског документа који достављају.

Приликом навођења сопствених радова аутори морају обезбедити да начин цитирања, библиографски подаци и контекст не омогућавају утврђивање њиховог идентитета. Сопствени радови цитирају се у трећем лицу, на исти начин као радови других аутора. Треба избегавати формулације као што су: „у нашем претходном истраживању”, „као што смо раније показали” или „у истраживању које су спровели аутори овог рада”. Ако навођење презимена, наслова публикације или других библиографских података ипак може непосредно открити идентитет аутора, цитат треба привремено анонимизовати (након рецензије се пишу сви библиографски подаци):

У претходном истраживању утврђено је… (Аутор, 2023), а у списку литературе наводи се: Аутор. (2023). Референца уклоњена ради обезбеђивања анонимности рецензентског поступка.

Документи који се достављају приликом подношења рада#

Приликом подношења рада потребно је доставити документе наведене у наставку као одвојене датотеке.

Обавезни документи#

1. Анонимизовани рукопис#

Рукопис се доставља у формату Microsoft Word (.doc/.docx) и треба да садржи:

• наслов рада на српском и на енглеском језику;
• сажетак и кључне речи на српском и енглеском језику:
• главни текст рада структуриран према IMRAD моделу за емпиријске радове; структуру прегледних и других врста радова ускладити са основном темом рада;
• списак литературе;
• евентуалне прилоге који су саставни део рада.

Сажетак#

Уз рукопис је потребно доставити сажетак који не прелази 150 речи. Сажетак емпиријског рада треба да садржи:

• јасно формулисан циљ истраживања;
• основне податке о методологији, укључујући нацрт истраживања, узорак, коришћене инструменте и поступак;
• најважније резултате, уз навођење релевантних статистичких показатеља и нивоа статистичке значајности када је то применљиво;
• основни закључак, практичне или теоријске импликације и оригинални допринос истраживања.

Сажетак теоријског или прегледног рада треба да представи предмет и циљ рада, примењени приступ или начин избора и анализе извора, најважније увиде и закључке, као и допринос рада постојећим сазнањима.

У сажетку не треба наводити податке или закључке који нису представљени у раду. Треба избегавати цитирање литературе, позивање на табеле и слике, фусноте, као и нестандардне и недовољно познате скраћенице. Ако је употреба скраћенице неопходна, њен пуни назив треба навести при првом помињању. Сажетак се доставља и на српском и на енглеском језику.

Испод сажетка треба навести од три до пет кључних речи на српском и енглеском језику.

2. Насловна страна рада#

Насловна страна доставља се као посебан документ и не сме бити укључена у анонимизовану верзију рукописа. Потребно је навести следеће податке:

1. Пун наслов рада на српском језику и његов превод на енглески језик. Наслов треба да буде јасан, информативан и сажет, без непотребних скраћеница. Уколико је рад на енглеском језику, онда се наводи наслов рада на енглеском језику као први наслов и његов превод на српски језик.
2. Име и презиме сваког аутора, наведене редоследом којим треба да буду објављени. Уз имена аутора не наводе се академска звања, титуле ни функције.
3. Афилијацију сваког аутора, која обухвата назив одсека или департмана (уколико је потребно), установе и града. Када аутори имају различите афилијације, повезаност аутора и установа означава се бројевима у суперскрипту.
4. Један од аутора је кореспондент на раду, по правилу онај који доставља рад часопису. Означава се звездицом поред имена у суперскрипту.
5. ORCID iD за сваког аутора, када је доступан.
6. Изјаву о информисаној сагласности, уколико људи учествују непосредно у истраживању или се користе њихови подаци.
7. Сагласност за објављивање података који омогућавају идентификацију. Навести да ли рукопис садржи фотографије, приказе случаја, изјаве, директне цитате или друге податке на основу којих се особа може препознати; ако садржи, потврдити да је прибављена претходна писана сагласност те особе, односно родитеља или законског заступника, за објављивање; ако такав материјал није садржан у раду, навести: „Није применљиво”. Уредништво може да тражи достављање ових сагласности.
8. Обим рукописа, односно укупан број карактера са размацима, као и број табела, слика и прилога
9. Уколико је потребно, у фусноти која је повезана са насловом рада, навести назив пројекта, информацију да је рукопис настао у оквиру мастер рада, магистарске или докторске тезе или је претходно био саопштен на научном скупу.

Модел насловне стране можете преузети на ћириличном или латиничном писму (Word, DOCX).

3. Изјава о ауторству#

Попуњена и потписана изјава доставља се у ПДФ формату.

Изјаву потписује кореспондент у име свих аутора. Уредништво може затражити појединачне потписе свих аутора.

Изјаву можете преузети ОВДЕ (Word, DOCX).

Опциони документи#

4. Додатни и пратећи материјали#

Уколико је примењиво, достављају се материјали који су значајни за разумевање, проверу или понављање истраживања, али нису укључени у основни текст рада, као што су додатне табеле или анализе, детаљнији прикази анализа или истраживачки инструменти. За систематске прегледе или мета анализе доставља се и PRISMA чек листа.

Цитирање и позивање на изворе у тексту#

Цитирање и позивање на референце врши се искључиво у оквиру текста (не у фуснотама), према АПА 7 стилу ↗ (отвара се у новој картици). Препоручујемо коришћење софтвера за управљање референцама (нпр. Zotero). Примери навођења најчешће коришћених референци у тексту:

Дело без аутора (Top 10 Reasons for Using Social Media, 2017)

(Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, 2005)

Колективно тело (Републички завод за статистику, 2018)

Закони (Закон о раду, 2014, чл. 37, ст. 4, тач. 3)

Посредно цитирање (Петровић, 2012, према Матић, 2018)

Уколико се наводи аутор чије је презиме за потребе писања рада транслитеровано или транскрибовано, приликом првог цитирања користе се угласте заграде у којима дајемо оригиналну графију: Вебер [Weber]. У наставку рада користимо транслитеровани или транскрибовани облик у тексту, а оригинални у парентезама.

Приликом истовременог позивања на неколико аутора унутар исте библиографске заграде, њихова дела наводе се азбучним, односно абецедним редом (у зависности од писма рада) и одвајају тачком и зарезом. Не користити Ibidem или Исто у библиографској парентези.

Директно (дословно) цитирање у тексту врши се у склопу реченице, под наводницима, уколико цитат има до 40 речи. Уколико je цитат дужи од 40 речи, издвојити га у нови параграф, без наводника, с левом маргином увученом 1,27 cm у односу на основни текст, фонтом 10 pt и проредом 2. Приликом директног цитирања наводи се и број страна иза године, као на пример: (Шпановић, 2020, стр. 18)

Исти аутори и иста година издања#

Уколико имамо изворе са истим ауторима и годином издања, онда је потребно након године ставити мала абецедна слова, почевши редом, и то онолико различитих слова колико извора имамо. Слова након годинe се пишу и у списку литературе на крају рада.

Пример: Петровић и Николић (2012a)

Петровић и Николић (2012b)

Цитирање више извора#

Приликом цитирања у загради ауторе наводимо абецедним редом. На пример:

(Fox et al., 2003; Mitchell & Bradshaw, 2010).

Уколико имамо изворе истог аутора, а различитих година, онда те изворе наводимо хронолошки. На пример: (Bronfenbrenner, 1985, 1994, 2001).

Различити аутори са истим презименом#

Испред презимена се мора ставити иницијал имена, како би се аутори разликовали, чак и када су године издања различите.

(M. Ungar, 2008; L. Ungar & Foster, 1998)

Од овог правила се одступа уколико су ти аутори са истог извора, а не из различитих извора: (Block & Block, 2006) или Block i Block (2006).

Литература#

Од кључне је важности да се цитати и позиви на литературу у тексту и листа библиографских јединица на крају текста у потпуности слажу. Библиографске јединице се наводе писмом самог рада, без превођења, према АПА 7 стилу. Прво се наводи листа референци на писму рада, прави се размак од једног реда, а затим се даје листа референци које су објављене другим писмом (уколико су такве референце коришћене). Навести DOI код публикација које га имају.

Нека од правила навођења:

1. Радови истог аутора и различитих година издања се наводе хронолошким редом:

• Милутиновић, Ј. (1998)
• Милутиновић, Ј. (2018a)

2. Када је у питању исти први аутор радови са једним аутором треба да стоје пре радова са више аутора, чак и када су радови са више аутора публиковани раније:

• Ђорђић, Д. (2020)
• Ђорђић, Д. и Милутиновић, Ј. (2017)

3. Код радова са више аутора где су сви аутори поређани истим редоследом важи правило хронолошког навођења, као и код радова са једним аутором:

• Staudinger, U. M., Marsiske, M., & Baltes, P. B. (1993)
• Staudinger, U. M., Marsiske, M., & Baltes, P. B. (1995)

4. Радови са више аутора у којима је први аутор исти требају бити поређани абецедно/азбучно према презимену другог аутора (уколико су прва два аутора иста онда се узима у обзир трећи аутор и тако даље):

• Ungar, M., Brown, M., Liebenberg, L., Cheung, M., & Levine, K. (2008).
• Ungar, M., Russell, P., & Connelly, G. (2014)

5. Уколико рад има више аутора они се раздвајају запетом, с тим да се пре последњег аутора ставља знак „&“, односно „и“ уколико су радови на српском језику. Уколико је рад на енглеском језику испред знака & се ставља и запета којом се раздваја последњи и претпоследњи аутор, док на српском то не важи.

У наставку су наведени примери библиографских јединица за различите врсте публикација.

Монографске публикације#

• Антонић, С. (2011). Искушења радикалног феминизма. Службени гласник.
• Parsons, T., & Bales, R. (1955). Family, Interaction, and Socialization Process. Free press.
• Ellis, R. (2008). The Study of Second Language Acquisition (2nd ed.). Oxford University Press.
• Lappin, S., & Fox, C. (2015). The Handbook of Contemporary Semantic Theory. [Wiley Online Library]. doi: 10.1002/9781118882139.
• Merriam-Webster's collegiate dictionary (11th ed.) (2005). Merriam-Webster.
• Кековић, З., Савић, С., Комазец, Н., Милошевић, М. и Јовановић, Д. (2011). Процена ризика и заштита лица, имовине и пословања. Центар за анализу ризика и управљање кризама.

Радови у часопису#

• Heinz, W., & Kruger, H. (2001). Life-course: Innovations and Challenges for Social Research. Current Sociology, 49(2), 29–45. doi: 10.1177/0011392101049002004.
• Антонић, С. (2013). Друштвена покретљивост у социјалистичкој Србији: један ревизионистички поглед. Социолошки преглед, XLVII(2), 145–170. doi:10.5937/socpreg1302145A ↗ (отвара се у новој картици).
• Ahern, N. R., Kiehl, E. M., Lou Sole, M., & Byers, J. (2006). A Review of Instruments Measuring Resilience. Issues in Comprehensive Pediatric Nursing, 29(2), 103–125. https://doi.org/10.1080/01460860600677643 ↗ (отвара се у новој картици).

Поглавља у монографијама, радови у тематским зборницима#

• Bobić, M. (2010). Partnerstvo kao porodični podsistem. U A. Milić i sar. (ur.), Vreme porodica: sociološka studija o porodičnoj transformaciji u Srbiji (str. 115–145). Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta i Čigoja.
• Dillard, J. P. (2020). Currents in the study of persuasion. In M. B. Oliver, A. A. Raney, & J. Bryant (Eds.), Media effects: Advances in theory and research (4th ed., pp. 115-129). Routledge.
• Beechy, V. (1985). Familial Ideology and Social relation. In V. Beechy, & J. Donald (Eds.), Familial Ideology (pp. 98–120). Open University Press.

Саопштења у зборницима са научних конференција#

• Smith, S. P., & Hart, J. (2006, March 25-26). Evaluating Distributed Cognitive Resources for Wayfinding in a Desktop Virtual Environment. In 3D User Interfaces (3DUI'06). IEEE Symposium on 3D User Interfaces (3DUI), Alexandria (pp. 3-10). doi: 10.1109/VR.2006.60.
• Rowling, L. (1993, September). Schools and grief: How does Australia compare to the United States. In Wandarna coowar: Hidden grief. 8th National Conference of the National Association for Loss and Grief (Australia), Yeppoon, Queensland (pp. 196-201). National Association for Loss and Grief.

Докторске дисертације, магистарске и мастер тезе (непубликованe)#

• Savić, S. (1978). Kako blizanci uče da govore [Nepublikovana doktorska disertacija]. Filozofski fakultet.
• Castle, C. (2001). Interpreters, docents and educators: Ways of knowing, ways of teaching in a history museum, an art gallery, and a nature centre [Unpublished doctoral dissertation]. University of Toronto.

Докторске дисертације, магистарске и мастер тезе (публикованe или објављенe у базама података и дигиталним репозиторијумима)#

• Krstić, N. (2018). Reprodukcija simboličkih granica kroz porodične prakse u Srbiji [Doktorska disertacija, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu]. Nacionalni repozitorijum disertacija u Srbiji. http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/10302 ↗ (отвара се у новој картици).
• Zambrano-Vazquez, L. (2016). The interaction of state and trait worry on response monitoring in those with worry and obsessive-compulsive symptoms [Doctoral dissertation, University of Arizona]. UA Campus Repository. https://repository.arizona.edu/handle/10150/620615 ↗ (отвара се у новој картици).

Документи институција#

• Републички завод за статистику (2019). Месечни статистички билтен. Бр. 11. Бања Лука.
• Ministry of Education (2020). Number of Students Enrolled in a College or University. Taipei: Ministry of Education in Taiwan, Department of Statistic.

Одреднице у лексиконима, речницима и енциклопедијама#

• Lindgren, H. C. (2002). Stereotyping. In W. E. Craighead, & C. B Nemeroff (Eds.). The Corsini encyclopedia of psychology and behavioral science (Vol. 4, pp. 1617–1618). Wiley.
• Ilić, V. (2007). Funkcionalni odnosi. U A. Mimica i M. Bogdanović (Prir.). Sociološki rečnik (str. 157). Zavod za udžbenike.

Закони#

• Закон о основама система васпитања и образовања (2004), Службени гласник РС. Бр. 62.

Текст у дневним или периодичним новинама#

• Лакић, Д. (2021, 4. март). Магични реализам филма. Политика, стр. 15.
• Перић, Д. (2009, 3. септембар). Анархизам, инспирација губитника. НИН 3062. http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=46080 ↗ (отвара се у новој картици).
• Economics nudging people away from war (2017, December 16). The Age, 33.

Текстови са интернета#

• Fake news is spreading on Facebook Messenger and Whatsapp (2017). https://www.axios.com/2017/12/15/facebooks-next-fake-news-headache-messaging-1513306290 ↗ (отвара се у новој картици).
• Kraizer, S. (2005). Safe child. http://www.safechild.org ↗ (отвара се у новој картици).

Уколико се говори о комплетном веб сајту (а не појединачној веб страници или документу), он се не наводи у попису литературе, већ се у тексту наводи назив сајта и додаје URL адреса у заградама:

Zvanični statistički podaci Republike Srpske mogu se pronaći na sajtu Republičkog zavoda za statistiku (http://www.rzs.rs.ba ↗ (отвара се у новој картици)).