У среду, 20. новембра, проф. др Гордана Николић одржала је предавање под називом „Универзални дизајн и деца са тешкоћама у развоју“ у оквиру серијала трибина „Каирос“. Проф. др Слободан Саџаков, организатор и модератор ових јавних предавања, навео је да је овим предавањем започета трећа сезона, односно трећа година ових серијала трибина.

На самом почетку, говорећи о универзалном дизајну и његовој вези са инклузивним образовањем, проф. др Гордана Николић истакла је чињеницу да су многи инклузивно образовање схватили као увођење деце са сметњама и тешкоћама у развоју, без обзира на степен сметње, у образовни систем. Професорка Николић је нагласила да универзални дизајн уважава различите стилове у учењу код сваког ученика, и да је он синоним за квалитетно организовање инклузије у образовању. Међутим, несагласја се јављају по питању обима и разумевања природе инклузије. Она је рекла да организација CAST, која се бави применом асистивних технологија, истиче да универзални дизајнније исти приступ за све, већ низ флексибилних приступа прилагођених индивидуалним потребама, иако се у многим земљама под универзалним дизајном подразумевају варијације истог приступа за све ученике. По речима професорке Николић, универзални дизајн се усмерава према ученику, окружењу, садржајима, поступцима и исходима. Као алате универзалног дизајна који се користе у Србији, она је навела следеће индивидуалне образовне планове: ИОП 1, који води рачуна о прилагођавању дидактичког материјала и приступу у раду наставник/ученик, ИОП 2, који омогућава прилагођавање и измену плана и програма, као и ИОП 3 који је усмерен ка даровитој деци.

Професорка Николић је рекла да су према подацима из 2017/18. године најчешће сметње у развоју деце у специјалним школама у Србији: вишеструке сметње (35,35%), интелектуалне сметње (35,02%) и сметње из аутистичног спектра (12,28%). Такође, осврнула се на чињеницу да је у свету забележен велики пораст броја деце са сметњама из аутистичног спектра, и да ће 2035. године свако друго или свако треће дете у систему образовања бити са оваквим сметњама. Као могуће разлоге за овакав нагли пораст она је навела бољу дијагностику, боље препознавање и промењене услове одрастања. Такође, професорка Николић је објаснила да се аутизам тумачи на различите начине: као болест, као идентитет (као различитост, а не поремећај), као повреда (вакцинација као узрок) и као увид у нове теорије разумевања друштвеног аспекта у функционисању мозга. Као кључне компоненте у понашању деце са аутизмом она је истакла социјалну комуникацију и интеракцију, као и рестриктивно и репетитивно понашање. Говорећи о приступима рада са таквом децом, рекла је да се користе бихејвиоралне, когнитивне и натуралистичке/развојне методе. Професорка Николић је упознала присутне са савременим приступом у раду са децом из аутистичног спектра, а у питању је SCERTS, што је акроним за социјалну комуникацију, емоцијалну регулацију и трансакциону подршку. На самом крају, показала је примере добре праксе: како треба радити са аутистичном децом, које вештине треба да поседује учитељ, на који начин софтверски програм помаже деци да лакше савладају математику, као и пример из кондуктивне педагогије који се користи за побољшање фине и грубе моторике код деце са церебралном парализом. Коришћењем универзалног дизајна на путу смо изједначавања услова у образовању и свакодневном животу деци и особама са сметњама у развоју, закључила је професорка Николић.

IMG 5406

IMG 5408

IMG 5410

IMG 5412

IMG 5413

IMG 5416

IMG 5417