У издању Педагошког факултета у Сомбору у Архива Војводине из Новог Сада, из штампе је изашла књига: Национално без одијума, поглед без претензија, аутора проф. др Саше Марковића. Ова трећа по реду књига са идентичним насловом је објединила више радова који су објављени у научним часописима или зборницима радова са пригодних међународних скупова. Назив књиге указује на јединствену поруку, ове својеврсне трилогије.

Намера аутора била је да у оквиру конкретних историјских догађаја из 19. и 20. века, којима се бавио, како из националне, тако и из опште историје, истражи и представи наратив упристојене и култивисане националне идеје о којој су сведочили бројни српски грађански интелектуалци. Њихово писано и мисаоно наслеђе сведочи о изузетно бурном развоју националне идеје Српског народа и суочавање са бројним изазовима који су тежили идеолошки или да је егзалтирају до немерљиве претенциозности, или да је елиминишу до немерљивог ниподаштавања. Одговор на прекомерни романтизам и занос, као и на игнорисање и парложење било је просветитељско упориште националне одмерености које је, уз обазрив приступ подржавала и Српска Православна Црква као носилац духовног идентитета, истовремено се суочавајући са сопственим слабостима етнофилетизма. Намера књиге је да, у историјском контексту представи немерљив значај образовне мисије институција попут Педагошког факултета у Сомбору, која одлучно доприноси јачању трезвеног приступа уз уважавање емотивних склоности које не угрожавају рационално просуђивање. У освртима рецензената књиге видљиви су њихови утисци.

Тако проф. др Жељко Вучковић, у свом рецензентском осврту истиче значај одмерености. „Према знаменитом Аристотеловом учењу, за разумевање друштвених и етичких појава човеку је неопходна једна врста практичне мудрости или разборитости (фронесис), као спој вредности и знања које се стичу васпитањем и искуством. Разборитост нас учи да је свака врлина заправо златна средина између двеју крајности, мера између претераности и недостатка. Тако је храброст врлина као средина између луде смелости и кукавичлука, а понос је права мера између   охолости и малодушности. У народу који је своју кућу подигао насред светског друма, који се често кретао „између клања и орања“, чији се најзначајнији романи зову Сеобе и Деобе, није увек лако инсистирати на одмерености, хармоничности и непристрасности. Па ипак, и у трећој књизи под насловом Национално без одијума: поглед без претензија, проф. др Саша Марковић остаје доследан и веран свом стилском, методолошком и вредносном наративу. Он наставља трагање за идентитетским упориштима без крајности и егзалтираности указујући на примере ширења културног хоризонта који је померао границе српског националног израза према разноврсности друштвених идеја и универзалних вредности слободе и просвећености.“

Проф. др Дејан Микавица указује на историографско провокативан и јединствени приступ аутора. „Заснована на темељном проучавању историјске грађе и одличном познавању научне литературе која се односи на српску историју у целини, писана лепим књижевним стилом и дубоко прожета специфичном и оригиналном филозофском критиком уобичајеног тумачења историје српске политичке мисли, првенствено у 19 и 20 веку, ова монографија захтева од читаоца нарочиту обазривост и преиспитивање прочитаног које нужно мора бити засновано на  темељном познавању историје српске политике у свим земљама и државама у којима су Срби живели и као конститутиван народ и као непризната  политичка нација.“

У својој рецензији проф. др Горан Васин истиче потребу суочавања са сопственим слабостима у развоју националне идеје. „Марковић спаја философско-историографски методолошки приступ са тенденцијом спајања и прожимања процеса који су широј научној заједници често недовољно уочљиви. Писати националну историју без одијума, непристрасно и објективно циљ је и обавеза сваког историописца што Марковић убедљиво доказује мноштвом примера и самим приступом тешкој и осетљивој тематици српског 19. и 20. века. Аутор није штедео времена и труда да покаже српске заблуде и грешке, али и да трезвено покаже да је ослонац на српске духовне вертикале важан путоказ за боље разумевање садашњице и ток мисли који омогућије бољу сутрашњицу.“

Национало без одијума, поглед без претензија, књига трећа је још једна од бројних издања ове научно-образовне институције која зрачи еруптивном енергијом о потреби образовања и васпитања Срба, ево већ готово два и по века.

Nacionalno3