У среду, 26. децембра, доц. др Марија Бошњак Степановић одржала је предавање на тему „Пупин – скандалозно! Да ли достојно чувамо успомену на великог научника и човека?“. Она је наставнике и студентe упознала са животом и радом једног од наших највећих научника Михајла Пупина, говорећи о његовом научном, политичком и хуманитарном раду. Ово је девето по реду предавање из серије под називом „Каирос“, а модератор је био проф. др Михаел Антоловић.


На почетку свог излагања, доц. др Марија Бошњак Степановић упознала је присутне са биографијом овог изузетног човека и научника који је рођен у селу Идвор у Банату. Она је нагласила да је Пупин своју инспирацију црпео из утисака из детињства. Светлуцање звезда и вечерњи звуци са пашњака инспирисали су Пупина на размишљања о природи светлости и звука, а аналогије је проналазио у српским народним песмама, вештини свирања фруле и гајди. Доценткиња Бошњак Степановић навела је да је по доласку у Америку 1874. године Пупин првих пет година радио као физички радник, а образовао се у вечерњој школи. Године 1879. уписао је Колумбија универзитет у Њујорку, да би након завршетка студија школовање наставио на Универзитетима у Кембриџу и Берлину. Своју наставничку каријеру и научну делатност, као професор теоријске физике и електротехнике, започиње на Колумбија универзитету, где је радио пуних четрдесет година. Она је истакла да Лабораторија за физику и данас носи његово име.
Говорећи о тада актуелном „рату струја“, доценткиња Бошњак Степановић рекла је да је Пупин био на страни Николе Тесле, чиме се замерио многим моћним људима. Такође, осврнула се на његове патенте којих је било укупно 24, и истакла три најзначајнија: брзу методу рендгенског снимања која се и данас користи, повећање домета простирања телефонских сигнала уметањем индуктивних калемова који су названи „Пупинови калемови“, као и некадашње „електрично штимовање“ станице или програма на радију или телевизору. Навела је и да је био члан Америчког друштва математичара, Америчког друштва физичара, Америчке академије наука и Националног истраживачког савеза. Од занимљивих информација споменула је да један кратер на Месецу носи његово име, као и једна мала планета која је откривена 2001. године. За књигу „Са пашњака до научењака“ коју је написао 1923. године добио је Пулицерову награду. Такође, Пупин је аутор још две књиге: „Нова реформација – од физичке до духовне стварности“ (1927) и Романса о машини (1930).
Када је у питању Пупиново политичко ангажовање, доценткиња Бошњак Степановић је рекла да се управо захваљујући пријатељству између њега и председника САД Вилсона српска застава вијорила на Белој кући на годишњицу Аустро-угарске објаве рата, 28. јула 1918. године. Такође, Пупин је ставио и сопствену имовину под хипотеку да би се набавило оружје за српску војску. Говорећи о његовом хуманитарном раду, она је навела да је основао „Пупинов фонд“ који је школовао децу, ратну сирочад. Идвору је оставио своју задужбину за Народни универзитет, а његовом заслугом фондација Карнеги саградила је Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“. Пупинов уметнички легат чува се у београдском Народном музеју.
Доц. др Марија Бошњак Степановић осврнула се на сличности и разлике између Пупина и Тесле, нагласивши да им је заједничко то што су обојица били физичари, Срби, савременици, усељеници, изузетни умови, и да су имали открића која су променила свет. Међутим, захваљујући својим необичним склоностима и усамљеничкој природи, Никола Тесла је занимљивији типичном кориснику информација од Михајла Пупина, нагласила је доценткиња Бошњак Степановић. На самом крају, она је анализирала да ли утисак који остављају на већину популације одређује значај који им придајемо, наводећи примере који заправо потврђују ту чињеницу. Ипак, у последње имамо и добрих примера, као што су изложбе „Тесла и Пупин на истом путу“, која је била приређена у Историјском музеју Србије и „Пупин – од физичке до духовне реалности“ ауторке Александре Нинковић Ташић, закључила је доц. др Марија Бошњак Степановић.

IMG 4428

IMG 4429

IMG 4433

IMG 4435

IMG 4436

IMG 4439