Педагошки факултет у Сомбору je ин­сти­туција са веома дугом традицијом када се имају у виду друге високошколске институције у нашој земљи, а можемо слободно рећи и на читавом Балкану. Наиме, Педагошки факултет у Сомбору је непосредан изданак знамените Норме – школе за образовање учитеља на, како се то онда го­во­рило, „илирском језику” коју је далеке 1778. го­дине установио Аврам Мразовић. Основана са на­мером да просвећује широке слојеве народа, Сом­борска учитељска школа, тзв. Препарандија, и сама је изникла у епохи просвећености, те већ пре­ко два века, упркос свим променама које су се збиле, тај племенити и давно замишљен циљ на­стоји да остварује. Уз краћи прекид од 1812. до 1816, када је била измештена у Сент Андреју, током читавог 19. века Учитељска школа је несметано радила у Сомбору. Након окончања Пр­вог светског рата она је наставила са радом у новообразованој Краљевини Срба, Хрвата и Сло­ве­наца, односно Краљевини Југославији, а потом и у социјалистичкој Југославији. Школа је 1973. го­дине преименована у Педагошку академију, ко­ја је 1993. постала Учитељски факултет. Факултет је уводио нове образовне профиле и 2006. године прерастао у Педагошки факултет. Пре­ма томе, у Сомбору се већ тачно 229 година од­вија образовање учитеља и наставника, што је податак који свакако представља разлог за понос, али и додатно обавезује. Ово тим пре ако се има на уму да су у сомборској Пре­па­рандији радили великани попут Платона Ата­­нацковића, Георгија Бранковића, Николе Ву­ки­­ћевића, Мите Калића, Паје Радосављевића, Ва­се Стајића и многих других.  

Оно што нас све очекује и што нам се као им­ператив намеће јесте улазак Србије у „Европу зна­ња”, са чиме је нужно повезано и повећање сте­пе­на образованости наших грађана. Оно што ново време собом носи јесте неопходност до­животног учења. Да би том изазову на прави начин одговорило, друштво мора да створи могућности за перманентно образовање. На­ведени трендови промена захватили су и сис­тем образовања учитеља. Основни принципи на којима се уређује савремено образовање учи­те­ља у Европи указују на то да се оно сматра под­­ручјем од значајног друштвеног интереса, којем је у изградњи „Европе знања” намењена посебно важна улога.          

Једна од основних интенција Педагош­ког фа­култета у Сомбору јесте да оса­вре­ме­њеним сту­дијама подигне струч­ни ниво образовања учи­те­ља за рад на основном степену образовног система (при­­марно образовање) у складу с на­че­ли­ма и прак­сом у савременој Европи, ува­­жа­­­вајући, при то­ме, властита искуства. За бу­­дуће учитеље овако кон­ципиране сту­ди­је пред­стављају могућност за нас­тавак образовања како је то у Европи постало већ уобичајено.

Педагошки факултет у Сомбору трасирао је правце свог будућег развоја који су усмерени пре свега на подизање квалитета наставе, уво­ђе­ње савремених ин­фор­матичких технологија у наставни процес, те на повезивање са сродним на­ставничким факултетима како у земљи, тако и у иностранству. У том смислу, на факултету да­нас постоји неколико најсавременијих ин­фор­матичких учионица, факултет низ година са­ра­ђује са факултететима из Финске, Мађарске, Хр­ватске, Словеније и Македоније и активно је учествовао у програму „Корак” који је био заједнички про­јекат српске и финске владе усмерен на ре­фор­му високошколског образовања у духу Бо­лоњске декларације.

Настојећи да у границама својих мо­гућ­но­сти крочи у новоуспостављену Европску зону ви­соког образовања, Педагошки факултет у Сом­бору је приликом израде новог курикулума по­шао од темељних идеја Болоњског процеса. Као што је познато, реч је, пре свега о:

• принципу издавања лако разу­мљи­вих и упоредивих академских звања која се нај­јед­но­ставније могу изразити по­сред­ством  додатка дипломи – Diploma Supplement.
• принципу два циклуса у високом об­ра­­зо­вању – студијском и дипломском.
• принципу кредитног система (ECTS) као средству што веће мобилности сту­де­ната.

Педагошки факултет је сачинио планове и програме придржавајући се ових базичних принципа. Такође, што је веома важно, уведен је бодовни систем оце­њивања студената. У том сегменту развоја Пе­дагошком факултету су својим искуством и ма­теријалном подршком помогли Педагошки фа­кул­тет из Лапланда у Финској, односно, финска вла­да. Резултат нашег заједничког рада јесте Наставни план и про­грам који одговара захтевима Бо­лоњ­ске декларације. Такође, ваља истаћи да је Педагошки факултет, радећи на изради но­вог курикулума за учитеље, паралелно ра­дио и на осмишљавању нових образовних про­фи­ла. Као резултат уложених напора, осим сме­ра професор разредне наставе, данас на Пе­да­гошком факултету у Сомбору постоји још пет сме­ро­ва, и то: дизајнер медија у образовању, домски ва­спитач, васпитач деце са посебним потребама, пред­школски васпитач и школски библиотекар.

С обзиром на чињеницу да се данас у све­ту посвећује изузетна пажња модернизацији и унапређивању образовања, једна од интенција Пе­дагошког факултета јесте да посредством при­мене информатичких технологија оствари не само велике материјалне и новчане уштеде, већ и да увелико олакша и унапреди рад како сту­дената, тако и наставника. У том циљу, на факултету су учињени значајни помаци у ства­ра­­њу материјалних предуслова неопходних за пуну информатизацију ин­сти­туције, тако да Пе­дагошки факултет данас ра­сполаже нај­са­вре­менијом рачунарском мрежом која је про­јек­тована уз коришћење Ethernet технологије, као и пасивном и активном опремом која обез­беђује изузетну брзину преноса података. На Факултету су постављене три савремене ра­чунарске лабораторије, а остварена је и веза по­средством рачунарске мреже међу свим ло­кацијама на Факултету. Сви наставнички кабинети на факултету су опремљени персоналним ра­чу­на­рима, повезаним у јединствену рачу­нарску мре­жу, док се веза према спољашњој средини ос­тва­рује посредством оптичке везе са академском ра­чу­нарском мрежом Универзитета у Новом Саду.

Ради осавремењавања свих облика на­ставе, раз­мене искустава и имплемен­ата­­ције нај­новијих са­зна­ња, Педагошки факултет је ове го­дине по четврти пут за редом био организатор ме­ђународне ин­фор­ма­тичке конференције „Информатика, образов­не тех­но­ло­гије и нови медији у обра­зо­ва­њу”, на којој је, сво­јим учеш­­ћем, свој допринос уна­пре­ђе­њу тео­рије и праксе образовања дало преко се­дам­десет ис­так­ну­тих стручњака из земље и ино­стран­ства.

Једно истраживање, које је недавно спро­ве­дено, показало је да је, укупно гледано, им­плементација новог курикулума донела по­зи­тивне помаке у настави на нашем факултету. Ме­ђутим, с обзиром на то да се српско друштво у це­лини суочава са изазовима које намеће процес тран­зи­ције, и постигнућа и евентуалне пропусте тре­ба посматрати у контексту ширих друштвених зби­вања. Управо зато из свега изнетог може се закључити да су на Педагошком факултету у Сомбору данас постављени неопходни ос­но­ви за потпуно и целовито осавремењавање на­ставе и њено суштинско подизање на ниво нај­раз­ви­је­нијих земаља Европе. Ако до сада тај циљ и ни­је у потпуности досегнут, свакако је то управо оно чему нам свима, у времену које је испред нас, ваља тежити и при томе се водити мудрошћу ста­рих Латина који су је јасно и језгровито сажели у максиму: