У среду, 28. новембра, у оквиру трибине „Каирос“, проф. др Иван Јерковић са Филозофског факултета у Новом Саду одржао је предавање под називом „Два лица савремене психологије“. Проф. др Слободан Саџаков, организатор и модератор ових јавних предавања, је рекао да је професор Јерковић наш угледни психолог, председник Друштва психолога Србије, и да је своју универзитетску каријеру почео на нашем факултету.

На самом почетку свог излагања, професор Јерковић је истакао да постоје две развојне тенденције у савременој психологији које се по његовом мишљењу крећу у дивергентним правцима. Наводећи чињеницу да је психологија наука која има кратку историју, али дугу прошлост, осврнуо се на периодизацију развоја психологије, која се може посматрати кроз три развојна периода. Први период почиње од античког доба, када су људи почели да се баве темама карактеристичним за психологију, а траје до установљавања савремене психологије 1879. године, када је Вилхелм Вунт основао прву психолошку лабораторију у Лајпцигуза експериментално истраживање свесних процеса. По речима професора Јерковића, увођење научних метода и екперименталних процедура на кључан начин је издвојило психологију од дотадашњих филозофских разматрања психолошких појава. Међутим, то је био апрагматичан правац у развоју психологије, који је имао само сазнајну, интелектуалну компоненту, а није имао никакву практичну примену. Други период у развоју психологије карактеришу прагматизам и функционализам, а предмет истраживања је било понашање. На тај начин се скренула пажња на целог човека, и на нешто што има своје практичне импликације. Са успоном психоанализе, американизацијом психологије и развојем бихевиоризма психологија је постала практична наука. Као један од кључних момената професор Јерковић наводи конструисање скале за мерење интелигенције 1905. године од стране француског психолога Алфреда Бинеа. Трећи период у развоју психологије почиње средином 20. века, од када се развија савремена научна психологија.

Говорећи о психологији као науци, али и о науци уопште, професор Јерковић је рекао да наука није тако светла као што изгледа. Због тога што је помало неухватљиво питање мерења и идентификовања човековог понашања, истраживања у психологији су кренула према молекуларном нивоу. Како је психички живот човека заснован на функционисању мозга, неки психолози анализирају биохемијске процесе који управљају феноменима као што су заљубљеност, туга, интелигенција итд. Професор Јерковић је истакао да је у питању редукционизам у науци, када се појаве у оквиру једне науке објашњавају терминологијом друге науке. Говорећи о овом проблему, он је рекао да је то замена феномена за метафоре или моделе. Другим речима, сви они који се поводе неком метафором или моделом, баве се једном непоштеном научном праксом. Уколико такви истраживачи имају подршку научне заједнице, они науци чине највећи могући грех, јер објављују само оне резултате истраживања који иду у прилог владајућој парадигми. По наводима професора Јерковића, напредак науке заснован је искључиво на неповерењу у постојеће стање ствари. Уколико се неко бави непопуларним истраживањем нечега што није у тренду, онда то има мању шансу да се финансира и да се објави, а као последица тога јавља се ненапредовање у каријери. Такође, постоје и озбиљне преваре у науци, а професор Јерковић је као пример навео психолога Берта који је доказивао наследни допринос развоју интелигенције увећавајући и лажирајући податке који иду у прилог томе.

Као последицу развоја психологије у правцу ћелија, а занемарујући понашање, професор Јерковић наводи дехуманизацију. Свођење психичког живота човека на ћелијски ниво доводи до извесне пасивности, јер човек бива у позицији објекта, уместо у позицији субјекта. Гледано глобално цивилизацијски то је најопаснија тенденција, јер се долази до једне врсте научене беспомоћности у којој ће неко други учинити нешто уместо нас. Међутим, постоји и тенденција у развоју савремене психологије у правцу хуманости, у којој се верује да човек има снагу, способност и моћ да управља процесима сопственог живота, и живота на планети, закључио је професор Јерковић.

IMG 4253

IMG 4256

IMG 4260

IMG 4261

IMG 4264

IMG 4267